Priča počinje na morskoj obali, u romantičnoj stenovitoj uvali s peskovitim morskim žalom. Noću je veliki talas na peskovitu obalu izbacio stotine morskih zvezda. Prekrasne su, ogromno
prirodno bogatstvo je otkriveno svačijem pogledu. No, zasjalo je sunce, žari i prži zvezde i one umiru. Na obali su i dva čoveka. Svaki dolazi iz drugog smera. Prvi, hodajući prema sredini, gleda u to bogatstvo koje umire i tužan misli: koja lepota, koja dragocenost, kolika vrednost, a umire i nestaje. Zar je moguće da tolika lepota, tolika raskoš morskih dubina propada u jednom trenutku. A koliko ih samo ima. Nepravda je to što te prekrasne morske zvezde moraju uginuti i nestati. A očigledno moraju. Tužan korača dalje i razmišlja o tome kako je to stvarno velika šteta. I samo razmišlja. Drugi, dolazeći sa suprotne strane, šeta lagano i zabrinutog pogleda, ali se svaki čas sagne i nešto baca prema moru. I nešto radi. A kad su se sreli, prvi čovek vidi da drugi u more baca morsku zvezdu.
Prišavši mu sasvim blizu prvi čovek upita: "A šta to Vi radite?"
Drugi odgovara: "Vraćam zvezde moru!"
Prvi začuđeno pita: "Ali zbog čega?
Pogledajte koliko ih samo ima? Za sve njih nema šanse!" A drugi se čovek sagne, uzme u ruke jednu zvezdu i baci je u more odgovarajući: "Ali za ovu ima šanse!"
Poruka: u nastojanju da pomognemo, ne možemo svima pomoći, ali ako Vam se nadje na putu prilika da pomognete-učinite to i dajte šansu svojoj zvezdi..